Upoznala sam Marka Vidojkovica i slikala se sa njim,potpisao mi je par knjiga,i sve je to super bilo. Kupila sam "Ples sitnih demona","Djavo je moj drug" i "Sve crvenkape su iste". Marko je potpisao drugu i trecu. Crvenkape sam vec citala i knjiga je bas do jaja,tako da sam je uzela decku. Potpis:
"Milici! ;) :D 23. X 08. Bg MV"
Volela bih da sam duze pricala sa njim,ali Tamara i ja nismo htele da ga smorimo,a i cinjenica da nismo znale sta da ga pitamo je znatno doprinela tome da nas susret bude kraci. Posle toga smo htele da odemo do Zelenjaka da bi se nasle sa jednim mojim drugom,i dobila sam informaciju da bi trebalo da udjemo u bus 56. Stigao je 56 samo sto smo mi usle u bus dok je isao u drugom smeru,tako da smo stigle posle pola sata na Julino brdo. Gde god to bilo... Tamara je pocela da panici bez razloga kao i uvek,sto mi je bilo bas slatko. Napravile smo tokom te voznje odlican niz slika "Tama(ra) i uzas" a i cule smo citavu istoriju zasto je Toma zavrsio u zatvoru i kako njegovi ortaci ne znaju sta da mu odnesu,pa ce mu odneti mali eurokrem... To je propratio niz psovki na izvornom zemunskom...
